Šta je ptičiji grip?

Ptičiji grip je zarazna bolest životinja izazvana virusima koji inficiraju ptice, a u vrlo retkim slučajevima i svinje. Iako su sve vrste ptica podložne ovoj infekciji, posebno su je rizična za domaću živinu.
Kod ptica ova bolest ima dve forme. Prva sa blagim simptomima ponekada izraženim kroz promene na perju ili smanjenu proizvodnju jaja. U drugoj formi, koja je prvi put zabeležena u Italiji 1878. godine ona je visoko zarazna za ptice sa velikim procentom smrtnosti bliskim 100%. Ptice umiru prvog dana pojave simptoma.

Koje su kontrolne mere za ptice?

Najvažnija kontrolna mera je brzo uništavanje svih zaraženih ptica ili ptica koje su bile izložene ovom virusu, uz pravilno odlaganje ostataka uz karantin i rigoroznu kontrolu farmi. Virus se uništava izlaganjem temperaturi od 56C u trajanju od 3 sata ili 65C u trajanju od pola sata ili standardnim dezinfekcionim sredstvima kao što je formalin ili sredstva na bazi joda. Virus može preživeti niske temperature u zaraženom djubrivu bar 3 meseca. U vodi, na 22C, virus može preživeti do 4 dana, a na temperaturi od 0C i preko 30 dana. Takodje jedna od važnih mera predostrožnosti je i kontrola transporta živih ptica.

Da li se je česta infekcija ljudi virusom H5N1?

Ne, infekcije su retke. Prva zabeležena ljudska infekcija H5N1 virusom se dogodila u Hong Kongu 1997. godine. Tada je 18 osoba hospitalizovano od kojih je 6 preminulo. Izvor infekcije je u svim slučajevima vodio od kontakta sa pticama na farmama (1 slučaj) ili na pijacama sa živom živinom (ostalih 17 slučajeva). Ovi slučajevi zabeleženi su otprilike istovremeno kada i pojava visoko patogenog H5N1 ptičjeg gripa medju živinom. Prenos ovog virusa sa čoveka na čoveka je zabeležen u vrlo retkim slučajevima i to u specifičnoj populaciji (medju medicinskim radnicima, izmedju članova porodice ili radnicima koji su radili na uništavanju živine). Iako su H5 antitela pronadjena u ovim grupama, indikujući infekciju ovim virusom, nisu zabeleženi slučajevi daljeg razvoja bolesti.