Stanje i Tendencije

Od oktobarskih promena 2000. godine i pacijenti i zaposleni u zdravstvu Republike Srbije žive u velikom iščekivanju korenitih promena koje će unaprediti kvalitet zdravstvenih usluga i približiti nas standardima Evropske Unije.

Ne bi odgovaralo istini ako bismo rekli da ništa nije urađeno. Naprotiv, nabavka opreme, projekti u okviru Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), Američke fondacije (ADF) za razvoj, donacije mnogih međunarodnih i domaćih organizacija, ublažili su katastrofalnu situaciju u kojoj su se našli domovi zdravlja i bolnice na kraju devedesetih godina prošlog veka. Međutim, sistemski stubovi na kojima treba da počiva zdravstvo jednog društva, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju nisu menjani od početka devedesetih godina. Nacrti ovih zakona su odavno dati, ali nikako da dođu na red na usvajanje. Iako ovi nacrti nude mnogo bolja rešenja od postojećih zakona, doveli su na javnim raspravama do mnogih negativnih reakcija, naročito privatnog sektora, jer ostavljaju ,,široke mogućnosti za koruptivne delatnosti”.

Sada smo u situaciji da pacijenti i dalje, kao i u periodu socijalizma, imaju veoma velika prava, a da država nema finansijska sredstva da ta prava realizuje. Zdravstvo sve dublje tone u dugove, jer su lekovi i nova oprema skupi, sredstva koja se izdvajaju nisu dovoljna da ih pokriju, a zdravstvene ustanove su dužne da građanima obezbede zdravstvenu zaštitu. Svaka zdravstvena ustanova se nalazi u paradoksalnoj situaciji da je bolje da što manje radi, jer u tom slučaju manje troši! Ovaj problem može biti rešen samo na taj način da, kao u nekim zemljama u okruženju, novac od osiguranja prati pacijenta, jer je u tom slučaju svaka ustanova zainteresovana da ih ima što više – na taj način bi se razvijala i konkurencija i unapređivao kvalitet zdravstvene zaštite.

Zdravstvo je sada u previranju i zbog uvođenja mera racionalizacije i restrukturiranja. Potrebno je smanjiti preglomazne kapacitete, isplanirati najoptimalniji broj zaposlenih medicinskih i nemedicinskih radnika. Uz to je potrebno načiniti nov plan zdravstvene mreže, rangirati bolnica (regionalne, opšte, specijalne, gradske), odrediti obim zdravstvenih usluga koji se u njima pružaju, rešiti pitanje osnivača (bolnice bi pripale Pokrajini, Domovi zdravlja bi trebalo da pripadnu lokalnim samoupravama), i sličnih, presudnih pitanja za funkcionisanje celokupnog zdravstva.

Od projekata koji će se uskoro realizovati, a koji bi trebalo da omoguće da se rad u Radnoj jedinici bolnica Zdravstvenog centra Subotica približi nečemu što nazivamo normalom, najvažniji je projekat Evropske agencije za rekonstrukciju. Naime, kredit Evropske investicione banke za projekat hitne rekonstrukcije zdravstvenih ustanova u Srbiji, koji se realizuje preko budžeta Republike Srbije je osnova na kojoj se baziraju renoviranje opreme i rekonstrukcija nekih delova RJ Opšta bolnica.

Dalje