1.
Porodični lekar
Porodični (izabrani) lekar će u narednom periodu postati stub zdravstvene zaštite. U većini zemalja Evropske unije to su privatnici koji na osnovu broja pacijenata koji žele kod njih da se leče prave ugovor sa fondom zdravstvene zaštite. Oni će biti zainteresovani da imaju što više pacijenata, jer će im fond isplaćivati sredstva prema broju pacijenata, a biće destimulisani da ih šalju lekarima specijalistima. Na taj način se dolazi do uštede i samanjenja broja potrebnih kapaciteta i kadrova u sekundarnim zdravstvenim ustanovama. Oni bi preuzeli velikim delom pedijatrijsku i ginekološku problematiku, za čime postoji velika potreba u udaljenijim mesnim zajednicama.

2.
Pritisak terminalno bolesnih pacijenata
Svedoci smo porasta broja malignih oboljenja i sledstvenog povećanja broja pacijenata kojima je potrebna palijativna nega. Trenutno ne postoje kapaciteti u zdravstvenim ustanovama koji bi mogli preuzeti ovu funkciju, ali je to predviđeno u programu restrukturiranja - rešenje se nudi smanjivanjem kapaciteta RJ Opšta bolnica i uvođenjem određenog broja kreveta za ovakve slučajeve.

3.
Pritisak pacijenata sa gerijatrijskom problematikom
Sve veći broj starih ljudi je činjenica koja se ozbiljno mora razmotriti pri planiranju organizacije zdravstvene službe. Rešenje je istovetno kao u prethodnoj tački.

4.
Ukidanje preduzetnih ambulanti
Uobičajena pojava u godinama iza nas su preduzetne ambulante u okviru Službe medicine rada. Međutim, one se polako gase i za nekoliko godina će verovatno ostati samo Dispanzer medicine rada koji će se baviti specifičnom problematikom iz svoje oblasti. Pacijenti koji su zaposleni po fabrikama imaće svoj karton kod porodičnog (izabranog) lekara, tako da neće biti nepotrebnog dupliranja kapaciteta.

5.
Gašenje specijalističkih službi koje su van RJ Opšta bolnica
Prema viziji reforme zdravstva, nisu predviđene specijalističke službe van ustanova sekundarne i tercijerne zdravstvene zaštite. Antituberkulozni dispanzer, Specijalistička služba u okviru Doma zdravlja i Dispanzer za zaštitu majke i deteta su delovi ZC Subotica za koje treba rešiti pitanje načina finansiranja i delovanja u svetlu navedenog plana. Sigirno će postojati dovoljno dug prelazni period kako bi se ovo što bezbolnije rešilo.
Postoji izraženo nezadovoljstvo građana što u mno0gim udaljenijim ambulantama Doma zdravlja što npr. pedijatar više ne dolazi – potrebna je šira akcija koja će pripremiti građane i objasniti im kakav sistem zdravstvene zaštite se stvara. Naročito je potrebno naglašavati da se time kvalitet zdravstvene zaštite ne smanjuje, već se samo prebacuje na porodičnog lekara. Usluga pedijatra (i ostalih specijalista) će biti konsultativna, a ne u vidu primarne zaštite.

6.
Reorganizacija mreže ambulanti opšte prakse
Građanima takođe treba pojasniti činjenicu da je sadašnji zdravstveni sistem preglomazan, neekonomičan i da se često u neposrednoj blizini nalazi nepotrebno mnogo zdravstvenih ustanova (ambulanti). Ovaj problem može biti rešen jedino planiranjem mreže takvih ustanova, u dogovoru sa građanima i lokalnom samoupravom, vodeći računa o standardima koji postoje u Evropi.

7.
Smanjenje broja lekara specijalista
Sadašnji broj lekara specijalista je prevelik u odnosu na lekare opšte prakse, 6:1 (u Evropskoj zajednici je 1:1). Očekuje se smanjenje broja lekara specijalista, a režim dobijanja specijalizacija je već mnogo strožiji nego što je bio u godinama iza nas.

8.
Smanjenje kapaciteta u RJ Opšta bolnica
Kao što je navedeno, restrukturiranjem bolničkih kapaciteta će, između ostalog, biti smanjen broj kreveta. Time bi došlo do ušteda u lečenju, a smanjio bi se i broj bolničkih dana. Sve ovo samo pod uslovom ako se bolnica i odgovarajuće specijalističke službe opreme odgovarajućom opremom koja omogućava da se dijagnostičko terapijske procedure rade na manje agresivan, brži i bezbolniji način, što sve dovodi do skraćenja boravka u bolnici.

9.
Okruženje – ulazak u EU, konkurencija
Ono što se ne sme smetnuti s uma je činjenica da za određeni niz godina naša zemlja neminovno treba da se priključi Evropskoj uniji. To otvara mnoga pitanja, a na prvom mestu da li će do tada naša zdravstvena služba postati dovoljno opremljena i efikasna da bi mogla da konkuriše najbližim medicinsko – univerzitetskim centrima. Pacijenti će uvek birati onu ustanovu gde će dobiti najsavremeniju i najkvalitetniju uslugu. Mi te tržišne uslove ne smemo dočekati nespremni.