Pozovite dežurnog lekara!

Posebno pažnju posvetiti starim osobama i deci.

Kod starih osoba, neophodna je opreznost, jer su simptomi bolesti često manje izraženi, iako je stanje teško. Često od roku od sat, dva zdravstveno stanje starih se pogoršava.

Kod dece, naročito kod odojčadi znaci bolesti u početku nisu uvek tipični. Ukoliko se vlaznim oblozima, tuširanjem sa mlakom vodom, lekovima za skidanje telesne temperature nije moguće smanjiti temperaturu sa 39,5 o C, a uz to i uočava opšte, loše stanje, potištenost, pospanost – to su znaci na koje treba obratiti pažnju. Mala deca su sklona isušenju. Posle dužeg povraćanja, proliva (sat-dva) može brzo nastati opšte teško stanje (dehitratacija). To zahteva bolničko lečenje sa nadoknadom tečnosti putem infuzija. U cilju sprečavanja isušenja organizma dece, redovno pojiti dete (manji gutljaji, češće). Ne utopljavati, pokrivati!

Hitno pozvati lekara ako se javi:

• iznenadna pojava jakog bola
• oštar bol u grudima, ili u trbuhu
• uporan, jak bol iza grudne kosti, koji ne reaguje na lekove i traje duže od 5 minuta (može da bude predznak srčanog infarkta)
• bol koji se širi prema levoj ruci, praćen otežanim disanjem, preznojavanjem, mukom, gađenjem i povraćanjem. Sažvakati jedan aspirin, postaviti se u polusedeći položaj, odmah pozvati lekara
• kod mlađih osoba prilikom uočavanja bola u grudima, naročito ako se čuje otežano disanje (čujno na daljinu – krkljanje), misliti na plućni edem – bolest koja ugrožava život bolesnika. Umiriti bolesnika, postaviti ga u udoban sedeći položaj, odmah pozvati lekara.
• jaka glavobolja (najjača do sada) može biti simptom aneurizme (proširenja arterije u mozgu).
• sa jakim bolovima u trbuhu se odražava prsnuće trbušne arterije, upala slepog creva itd.
• kod žena u fertilno doba – nesnošljiv bol u dolnjem trbuhu koja je povremeno praćena i vaginalnim krvarenjem van menstrualnog ciklusa ukazuje na pobačaj ili na vanmateričnu trudnoću. Često bolesnice nisu ni svesne, da su trudne, i u ovom slučaju je neophodna hitna intervencija lekara.
• trnjenje, opšta slabost, ograničena pokretljivost polovine tela, lica, promene u govoru, promene u disanju, nejednake zenice su simptomi moždanog udara. S obzirom, da ovi simptomi nisu praćeni bolovima, često im se ne pridaje značaj. Znaci mogu privremeno i da se smanje. U pozadini je obično ugrušak krvi, koji je dospeo u moždani krvotok i fizički onemogućava normalan protok krvi u mozgu. Iznad 65 godina moždani udar nije redak slučaj.
• povređene u saobraćajnoj nesreći, vozilo hitne medicinske pomoći automatski unosi na urgentno odeljenje bolnice. Ako je neko povređen u kući, zvati lekara u slućaju:
  
  
  • povrede glave, gubitka svesti (može doći do povrede krvnog suda u mozgu što daje simptome nakon nekoliko sati).
  • ukoliko je došlo do jačeg krvarenja.
  • ukoliko je povređeni ekstremitet otečen, deformisan (ne može da stane na nogu, ne može da diže sa rukom) misli se na prelom, uganuće. Imobilisati i pozvati dežurnu službu hitne pomoći.
    
    
• ukoliko dolazi do pogoršanja stanja hroničnog bolesnika, napr.
  
  
  • astmatični napad, gušenja ne popušta na uobičajenu dozu lekova, ne povećati dozu leka samoiniciativno, nego zvati lekara.
  • srčani bolesnici, diabetičari, epileptičari moraju biti obučeni, znati, do koje mere mogu sami sebi pomoći i kada treba da pozovu stručnu pomoć.
  • kod naglo pogoršanog stanja lečenih psihiatrijskih bolesnika (shizofreničari, depresivni bolesnici, manijako depresivni bolesnici...) kada ugrožavaju svoje i tuđe zdravlje, postaju opasni za okolinu – zatražiti lekarsku pomoć.
  • u slučaju sumnje ili potvrđene upotrebe narkotika.
  • kod trovanja ili sumnje na trovanje (voditi računa, da se otrov ne baci, da se povraćeni sadržaj ne odkloni do dolazka lekara). Od ranog prepoznavanja otvora zavisi izhod lečenja. Nemojte se iznenaditi, ako lekar ponese sa bolesnikom do bolnice i bočicu otvora na koju se sumnja.
  • krizne situacije kada preti opasnost samoubistva – hitno pozvati lekara.

Nazad