Kako je bolnica s kraja prošlog veka „porasla“ u impozantno izdanje
TEMELJI U NAUCI I DOBROJ VOLJI
Želje Subotičana i zdravstvenih radnika oduvek su bile usklađene:
zajedno su težili boljoj, modernijoj i efikasnijoj zdravstvenoj zaštiti
Početkom oktobra 1944. godine neposredno pred oslobođenje grada, lekari na rukovodećim mestima u bolnici napustili su Suboticu, a direktor bolnice dr Janoš Baranji predao je novim vlastima dužnost 13. oktobra. U to vreme zdravstvenu službu u gradu obavljao je Narodnooslobodilački odbor (NOO). Dužnost glavnog fizikusa grada preuzeo je dr Bela Ostrogonac 14. oktobra 1944. godine, organizaciju okružnog ureda tada je vodio dr Obrad Subotin, dr Vladeta Savić bio je zadužen za sređivanje zdravstveno službe u Bolesničkom fondu, a vođenje bolnice povereno je dr Paji Ivkoviću – Ivandekiću.
U prostorijama bivšeg Pravnog fakulteta privremeno je otvorena i Partizanska bolnica u kojoj su 26. oktobra 1944. godine počeli da primaju prve ranjenike sa fronta. Određeno je da ovde rade dr Vojislav Stipančević, dr Ante Šokčić, dr Milutin Samuilov, dr Vladeta Savić i dr Lajoš Seker. Početkom decembra 1944. godine Vojni sanitet za Bačku, Banat i Baranju preuzeo je Partizansku bolnicu i osnovao takozvani III Bolnički centa kojim je tada rukovodio dr Ante Perčić, a kasnije dr Ante Šokčić. Ovaj Vojni centar je vršio nadzor nad svim vojnim bolnicama severne Bačke. Zbog velikog broja ranjenika otvorene su još tri privremen vojne bolnice u koma su rukovodioci bili dr Aleksandar Hyl, dr Franjo Vidaković i dr Bela Ostrogonac. U decembru je preuzeto napušteno imanje „Podmanizky“ i namenjeno za Rekonvalescentni centar pri Vojnoj bolnici. Kada se pojavio pegavi tifus otvorena je i Bolnica za zarazne bolesti čiji je upravnik bio dr Artur Munk.
Građanska bolnica 1944/45. godine imala je 510 bolesničkih postelja raspoređenih po odeljenjima na sledeći način: za unutrašnje bolesti (paviljon „D“) sa pododeljenjem za zarazne bolesti (paviljon „L“) 82 ležaja; za hirurške bolesti (paviljon „C“) 89; za bolesti uha, nosa, grla (paviljon „F“) 12; za ginekologiju i akušerstvo (paviljon „C“) 60; za očne bolesti (paviljon „F“) 99; i za kožno – venerične bolesti „(paviljon „B“) sa pododeljenjem za umobolne (paviljon „K“) 168 postelja.
BOLESTI „SELE“ ODELJENJA
Iz godine u godinu menjala se struktura oboljenja sugrađana, što je bio razlog za prostranu preraspodelu odeljenja i izmene u posteljnom fondu. Odeljenje za dečije bolesti otvoreno je 1947. godine, a zbog velikog broja bolesnika sa tuberkulozom pluća 1951/52. iz Odeljenja za unutrašnje bolesti odvaja se posebno Odeljenje za plućne bolesti i tuberkulozu, u paviljonu „F“. Upravo u to doba premešteno je nekoliko odeljenja, a Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo preselilo se u zgradu bivše Jevrejske bolnice u ulici Đure Đakovića. U paviljonu „A“ 1953/54. godine otvorena je Stanica za transfuziju krvi, dok je tokom 1956. godine renovirano i dograđeno Odeljenje za hirurške bolesti (dobija kabinet za novouvedene endoskopske preglede, dve nove operacione sale, dodatne bolesničke sobe i sl.).
Prema dokumentaciji, Bolnica je 1956/57. raspolagala sa 626 postelja raspoređenih na sledeći način: za unutrašnje bolesti 107 postelja, za infektivne bolesti 29, za plućne bolesti i tuberkulozu 92, za hirurške bolesti 91, za ginekologiju i porođaje 86, za bolesti uha, nosa i grla 40, za očne bolesti 37, za psihijatriju 56, za dečije bolesti 42, za kožno – venerične bolesti 34 i za rtg – odsek radioterapije 12 postelja.
Dečije oporavilište „Pionir“ na Paliću 1958. godine pripojeno bolničkoj službi i posle adaptacije postalo je Odeljenje za dečiju tuberkulozu sa 40 bolesničkih postelja. Šefovi oporavilišta bili su dr Zdenka Silađi (1957-1966.) i dr Atanas Tamburkovski (1966-1970.).
Do novog povećanja bolničkog posteljnog fonda došlo je 1960. godine, kada je dovršena izgradnja paviljona za Odeljenje za medicinsku rehabilitaciju i fizikalnu terapiju sa 30 postelja. Te, 1960. godine, u krugu bolnice nalaze se još i sledeće specijalističke medicinske jedinice: apoteka, klinički i biohemijski laboratorijum, Stanica za transfuziju krvi i prosektura sa mrtvačnicom. Bilo je nekoliko planova za proširenje, adaptaciju i renoviranje bolničkih zgrada, a jedan je realizovan 1960/61.: adaptiran je paviljon mrtvačnice i u savremenoj zgradi i prikladnim prostorijama otvoreno je Odeljenje za patologiju.
NOVO ZDANJE UZ POMOĆ GRAĐANA
Investicioni program za izgradnju nove bolnice odobren je jula 1960. godine, a početkom 1961. godine Narodni odbor Opštine, kao osnivač bolnice, usvojio je Program izgradnje i raspisao konkurs za izradu idejnog projekta savremenog zdanja. Izabran je rad čiji su glavni projektanti bili R. Gibarac i B. Bogdanović (Beograd). Imenovan je Upravni odbor Fonda rekonstrukcije Gradske bolnice u sastavu: Aleksandar Radičević (predsednik), Vladislava Belić, dr Jožef Matković, dr Grgo Tumbas, dr Vera Rozenfeld, Antun Kopilović, Đura Gabrić, Lajoš Filep i Josip Gabrić. U Upravni odbor Opštinskog zdravstvenog investicionog fonda imenovani su : Marko Poljaković (predsednik), Josip Neorčić, Đorđe Vojnić, dr Lajčo Kovač, dr Milivoje Pavković, dr Ivan Tumbas, dr Nandor Ilađi, dr Otilija Galfi, dr Antun Liht, mr pharm. Geza Kon i mr pharm. Jožef Vereš.
Krajem 1961. godine započeta je izgradnja prizemnog paviljona specijalističko-polikliničke službe, kao i rekonstrukcija pojedinih starih zgrada bolnice. Za izgradnju glavnog bloka nove bolnice ugovor je potpisan juna 1962. godine, ali samo za građevinske radove. Izgradnja je odmah počela, a kada se sa podizanjem armiranog betonskog skeleta stiglo do VII sprata, 1963. godine, došlo je do zastoja, što zbog novca što zbog izvesnih izmena koje je predložila Stručna medicinska komisija. Iako je u početku izgradnje isplanirano finansiranje ovog modernog objekta sredstvima Opštine, Pokrajine i Republike, pa i same zdravstvene ustanove, za završetak zgrade nije bilo dovoljno novca. Zbog toga je raspisan referendum za uvođenje samodoprinosa građana. Samodoprinos građana, na osnovu odluke donete referendumom, uveden je u periodu od 1. aprila 1967. do 31. marta 1971. godine. Tako je izgradnja nove bolnice dovršena, a impozantno zdanje za to vreme otvoreno je oktobra 1970. godine, ali samo za – razgledanje. Useljavanje i preseljavanje odeljenja u nove prostorije osmospratne zgrade bolnice trajalo je tokom 1971. i 1972. godine.
Nakon preseljenja pojedinih odeljenja u novu bolničku zgradu i završene adaptacije većine starih paviljona bolnica je imala 876 postelja raspoređenih po odeljenjima na sledeći način: za dečije bolesti sa posteljama za pedijatriju 66, za neurologiju i psihijatriju 98, za očne bolesti 30, za bolesti uha, nosa i grla 44, za kožno – venerične bolesti 25, za unutrašnje bolesti 130, za hirurške bolesti 106, za ortopediju i traumatologiju 60, za ginekologiju i porođaje 101, za urologiju 30, za anesteziju i reanimaciju 8, za plućne bolesti i tuberkulozu 82, za infektivne bolesti 32, za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju 34 i za onkologiju 30 postelja. U novu zgradu bolnice preseljenje su još: Služba za hitan prijem, Odeljenje za transfuziju krvi, Odeljenje za patologiju, Bolnička apoteka, deo bolničke administracije, kuhinja, praona, krojačnica, magacini, centralna garderoba i druge prateće službe. U ambulantno – polikliničkom delu smeštene su spacijalističke ambulante, s tim da nije izgrađeno krilo poliklinike za smeštaj ambulanti sa čekaonicama za unutrašnje i neuro – psihijatrijske bolesti. Kada je završeno useljavanje u novu bolnički zgradu na spisku zaposlenih bilo je: 60 lekara specijalist (od toga 6 subspecijalista), 25 lekara na specijalizaciji, 7 zdravstvenih saradnika sa višom stručnom spremom, 380 zdravstvenih radnika sa srednjom i višom stručnom spremom, 50 zdravstvenih radnika sa nižom stručnom spremom i 260 radnika drugih struka. Nova bolnica svečano je otvorena 21. juna 1972. godine i uskoro je na ulazu u zgradu postavljena spomen ploča kojom se izražava zahvalnost građanima koji su samodoprinosom učestvovali u podizanju moderne bolnice.
Iz bogate, i naravno, daleko opsežnije istorije subotičke bolnice, ovde u najkraćem prikazane, još nekoliko bitnih podataka. U avgustu 1997. godine subotička Opšta bolnica zapošljavala je 4 doktora nauka i magistra, 29 subspecijalista, 97 specijalista, 7 lekara na užoj specijalizaciji, 44 lekara na specijalizaciji, 9 lekara, 72 više medicinske sestre i 606 medicinskih sestara, ukupno 869 radnika zdravstvene struke.
Raspored krevetskih kapaciteta po odeljenjima sada izgleda ovako: pedijatrija 51, anestezija i reanimacija 8, neurologija 48, urologija 30, rehabilitacija 32, zarazno 26, onkologija 30, pneumoftizilogija 64, ORL 28, hirurgija sa OP blokom 103, ginekologija i akušerstvo 99, psihijatrija 70, očno 24, kožno – venerično 13, interno 130, ortopedija 56, ukupno 820 postelja.
|
Nazad
